Alen Badiju

Alen Badiju (1937) je jedan od najuticajnijih savremenih francuskih filozofa, apologeta leve misli i politički aktivista, prepoznat u lokalnim okvirima i kao matematičar, romansijer i dramski pisac. Dugo je na sebe skretao pažnju kao neomarksista redovnim komentarisanjem političkih događaja i tvrdnjom da je „komunizam jedina raspoloživa ideja u ljudskoj povesti“. Badiju je analitičar demokratije koji smatra da se otporom zadobija novi vid emancipacije u odnosu na „kapitalo-parlamentarizam“. Pisao je o konceptima Bića, Istine, Događaja i Subjekta.

Šef je katedre na prestižnom pariskom École Normale Supérieure i osnivač Međunarodnog centra za proučavanje filozofije u Parizu. Politički aktivan još od svoje mladosti, Badiju je bio jedan od osnivača Jedinstvene socijalističke partije (PSU), kao i militantne francuske političke organizacije L’Organisation Politique. Bio je aktivan u podršci dekolonizaciji Alžira, a veliki deo njegovog života i rada oblikovan je posvećenošću posledicama pobuna u Parizu od maja 1968. godine.

Kapitalna filozofska dela Badijuove ontologiji i teorije događaja ostala su neprevedena: L’Être et l’Événement (1982), Manifeste pour la philosophie (1989), L’Éthique (1993) i dr. U srpskom prevodu pojavili su se: Pregled metapolitike (Filip Višnjić, 2008), Pohvala ljubavi (Adresa, 2012), Pohvala pozorištu (Adresa, 2014), Čega je Sarkozi ime (Edicija Jugoslavija,  2014), Teorija subjekta (Centar za nove medije kuda.org, 2015) i dr.

Fakultet za medije i komunikacije objavio je knjige O mračnom slomu (2013), Buđenje istorije (2013), Metafizika realne sreće (2015), Pravi život (2017), kao i tekst Teze o savremenoj umetnosti (2017).