Džamejka Kinkejd

Džamejka Kinkejd (1949) jedna je od najznačajnijih anglofonih spisateljica i esejistkinja poreklom sa Kariba. Njeno pismo, koje nije ni potpuno feminističko, niti afrocentrično, kritika danas doživljava kao jedinstveno u mnogoglasju moderne karipske, odnosno američke književnosti. Profesor je afričkih i afroameričkih studija u rezidenciji na Harvardu, gde predaje i kreativno pisanje.

Završila osnovnu školu u britanskom kolonijalnom sistemu. Dobila je stipendiju za Frankonija koledž u Nju Hempširu, ali je nakon godinu dana odsutala shvativši da je „prestara da bude student”. Zaposlila se kao novinar u jednom časopisu za mlade u Njujorku  i promenila ime u Džamejka Kinkejd (rođena kao Elejn Poter Ričardson). Taj simbolični gest omogućio joj je, kako sama ističe, da uradi neke stvari koje, kao osoba od pre, nije bila u stanju, jer je na plećima nosila preveliko breme. Člancima za Vilidž Vojs i Anženu privukla pažnju čuvenog urednika Njujorkera Vilijama Šona, koji ju je zaposlio u ovom prestižnom časopisu i ohrabrio da počne ozbiljnije da se bavi literarnim stvaralaštvom. Upravo će na stranicama Njujorkera 1978. godine svetlo dana ugledati Devojčica, prva u nizu poetskih proza iz kojih će kasnije nastati zbirke priča i romani, među kojima u prevodu na srpski jezik možete pronaći: Na dnu reke (Agora 2008), Lusi (Agora 2008), Autobiografija moje majke (Agora 2011), Gle sad onda (Agora 2014).

Fakultet za medije i komunikacije je 2018. godine objavio njenu knjigu Malo mesto (1988) u kojoj autorka piše o rodnoj Antigvi i posledicama njenog nekadašnjeg kolonijalnog položaja.

Ono što ste oduvek sumnjali u vezi sa sobom obistinilo se onoga momenta kada ste postali turista: turista je ružno ljudsko biće.