Franc Fanon

Franc Fanon (1925 – 1961) je bio esejista, psihoanalitičar i revolucionar, poreklom sa Martinika. Jedan je od najvažnijih mislilaca 20. veka u oblasti dekolonizacije i psihopatologije kolonizacije. Njegova dela bila su izvor inspiracije za antikolonijalne oslobodilačke pokrete tokom više od četrdeset godina. Smatrao je da kojim god imenom da zovemo dekolonizaciju (nacionalno oslobođenje, nacionalni preporod, vraćanje nacije narodu) ona ostaje nasilna pojava. Posebno je važan njegov angažman u borbi za nezavisnost Alžira, kao i njegova oštra i pasionirana analiza ljudskog nagona ka slobodi u kolonijalnom kontekstu. Fanon je bio pod uticajem raznih mislilaca i intelektualnih tradicija, uključujući Sartra, Lakana i marksizma. Eme Sezer, vođa pokreta Negritude, bio je posebno značajna figura i uticaj u Fanonovom životu, pre svega kao nastavnik i mentor na ostrvu Martinik.

Neka od Fanonovih najvažnijih dela su: Crna koža, bele maske (Mediterran Publishing, [1952] 2015), A Dying Colonialism (1959), Toward an African Revolution (1964). Fakultet za medije i komunikacije preveo je i objavio 2017. godine najčuveniju knjigu autora Prezreni na svetu. Ovaj uticajni naslov fokusira se na neophodnu ulogu koju Fanon smatra da nasilje mora da igra u borbama dekolonizacije.

Razvoj nasilja u okviru kolonizovanog naroda biće srazmeran nasilju što ga sprovodi osporavani kolonijalni režim.