Mihail Epštejn

Mihail Epštejn (1950) je angloamerički i ruski književnik i filozof. Smatra se jednim od značajnijih književnih teoretičara i kritičkih mislilaca današnjice. Epštejnov spektar istraživanja je širok i obuhvata: rusku književnost, postmodernizam, kulturnu teoriju, savremenu filozofsku misao, rusku filozofiju 19. veka i sovjetske mislioce, kao i religiju, elektronske medije i interdisciplinarne pristupe u humanistici. U oblasti estetike, u saradnji sa pesnikom i konceptualnim umetnikom Dmitrijem Prigovim, uveo je koncept “nove iskrenosti”, koji se pojavio kao odgovor na dominantan osećaj apsurda u kasnoj sovjetskoj i postsovjetskoj kulturi.

Predaje teoriju kulture i rusku književnost na univerzitetima u SAD i Velikoj Britaniji. Osnivač je i direktor Centra za humanistička istraživanja na Univerzitetu u Daramu. Dobitnik je nacionalnih i međunarodnih priznanja, uključujući i nagradu „Andrej Beli” (Sankt Peterburg, 1991); Nagradu za društvene inovacije iz 1995. godine od Instituta za društvene pronalaske (London); nagradu Liberti, za izuzetan doprinos razvoju rusko-američkih kulturnih veza (Njujork, 2000).

Autor je 30 knjiga i preko 700 članaka i eseja, a od prevedenih i objavljenih dela na srpskom treba izdvojiti: Postmodernizam (Zepter Book World, 1998), Posle budućnosti: sudbina postmoderne I i II (Draslar partner, 2010), Filosofija ljubavi: Ljubav u pet dimenzija (IK Zorana Stojanovića, 2012). Fakultet za medije i komunikacije je 2010. godine objavio Epštejnovu studiju o filozofiji tela, taktilnosti i erotizmu Sola amore (ljubavlju samo).