Nikola Burio

Nikola Burio (1965) je francuski kustos i teoretičar umetnosti, koji ukazuje na etape savremenosti redefinišući formate savremene umetnosti u odnosu na konceptualne taktike: relacione estetike, redukcije zapadnih formata i altermodernosti, postprodukcijskog i eksformnog. Kao protivnik postmoderne estetike, trudi se da poveže di-džejing sa savremenom umetnošću, da definiše pojavu prve globalne modernosti, zasnovane na prevođenju i nomadskim formama. Takođe se bavi ispitivanjem dinamike altiserovski shvaćene ideologije, u pokušaju da objasni razlike između produktivnog i neproduktivnog, proizvoda i otpada, i uključenih i isključenih u njihovom odnosu prema društvu.

Sa Žeromom Sansom, osnovao je Palais de Tokio u Parizu, gde je od 1999. do 2006. godine radio kao koordinator. Pariški je dopisnik za Flash Art (1987–1995) i osnivač i direktor časopisa za savremenu umetnost Documents sur l’art (1992–2000). Bio je kustos u mnogim muzejima i direktor je Akademije za umetnost u Francuskoj, od 2011. do 2015. godine. Godine 2015. imenovan je za direktora Centra za umetnost La Panacee i direktora Centra za savremenu umetnost u Monpeljeu, u Francuskoj.

Najpoznatiji je po svojim publikacijama: Relaciona estetika (1998), Postprodukcija (2001), Radicant (2009),The Ekform (2015) i dr.

Nije li umetnost, kako je jednom rekao Dišan,
„igra među svim ljudima svih vremena?". Postprodukcija je savremeni oblik ove igre.