Serž Dane

Serž Dane (1944 – 1992) je bio francuski filmski kritičar, posebno značajan po svom radu u časopisu Cahiers du cinéma, kao i po tome što pomera fokus kritičkog posmatranja sa filma na televiziju, a potom razvija i sopstvenu teoriju slike.

Prvo znanje o filmu dobio je u višoj srednjoj školi u Parizu Lycée Voltaire. Sa svojim srednjoškolskim prijateljima Lujem Skoreckim i Klodom Depešeom osnovao je filmski magazin Visages du cinema koji je video samo dva izdanja. Godine 1964. Dane se pridružuje časopisu Cahiers du cinéma uradivši seriju intervjua sa američkim režiserima (Hauard Hoks, Lio Mekeri, Džozef fon Šternberg i Džeri Luis). Za ovaj časopis nastavlja da piše više od decenije, tokom slavnih dana Bazena, Trifoa, Godara, Romera i Riveta. Pošto Cahiers nije uspeo da stvori “revolucionarni kulturni front”, Dane pokušava da oživi časopis i vrati mu stari sjaj pozivajući teoretičare i filozofe čije je polje delovanja bilo izvan kinematografije: Fukoa, Ransijera i Deleza.

Daneova opšta teorija pokretnih slika postala je vrlo uticajna za koncept izložbe “dokumenta X” iz 1997, desete instalacije jedne od najvažnijih izložbi savremene umetnosti uz Bijenale u Veneciji.

Serž Dane je tokom života učestvovao u brojnim dokumentarnim filmovima i objavio četiri knjige tekstova. Posthumno je prikupljeno još rukopisa i objavljeno nekoliko novih publikacija. Fakultet za medije i komunikacije je u okviru edicije Svici objavio jedan od njegovih ključnih tekstova Far u Kapu.

Slike više nisu na strani dijalektičke istine „gledanja“ i „pokazivanja“, potpuno su prešle na stranu promocije, publiciteta, što će reći, na stranu moći.