Žak Ransijer

Žak Ransijer (1940) je francuski filozof i teoretičar koji po definiciji ne pripada nijednoj filozofskoj školi ili struji. Baveći se pedagogijom, filmom, književnošću, političkom teorijom i estetikom, izgradio je metod koji se odupire reduktivističkim iskušenjima amputacije jednog dela stvarnosti kako bi se lakše potvrdila neka teza. Polazeći od iskustva i refleksije Maja ’68, izgradiće vlastitu ideju politike koja se temelji na jednakosti, kao i svojevrsnu teoriju emancipacije koja se bori protiv svake hijerarhije znanja i poziva na deobu svega zajedničkog: osetilnog i mislećeg.

Po završetku École normale supérieure u krugu Luja Altisera, odriče se njegovog teorijskog stava i 1969. godine prihvata poziv Mišela Fukoa, priključujući se Odseku za filozofiju tek osnovanog, eksperimentalnog Univerziteta u Vinsenu, koji će narednih godina privući i imena francuske filozofije kao što su Delez, Liotar i Badiju. Nakon što se 1980. univerzitet seli u parisko predgrađe Sen Deni i postaje poznat pod imenom Paris-VIII, Ransijer će na njemu predavati sve do odlaska u penziju ’90-ih.

Ključni srpskohrvatski prevodi Ransijerovog opusa su: Politika književnosti (Adresa 2008), Filmska fabula (Clio, 2010), Emancipovani gledalac (Edicija Jugoslavija 2010), Poetika znanja (Edicija Jugoslavija 2010), Učitelj neznalica (Multimedijalni institut, 2010), Na rubovima političkog (Fedon, 2012), Estezis: scene estetskog režima umetnosti (Adresa, 2013), Mržnja prema demokratiji (Karpos, 2013), Metoda jednakosti: politika i poetika (Edicija Jugoslavija, 2014), Nesaglasnost: politika i filozofija (Fedon, 2014), Politike vremena (Edicija Jugoslavija 2015). Fakultet za medije i komunikacije je objavio 2013. godine njegove dve studije u knjizi Sudbina slika / Podela čulnog.

Prava demokratija je za mene upravo ta borba demokratija, demokratija koja samu sebe osporava izlažući se vlastitoj granici. Zato je gubitak vlastitog osporavanja za demokratiju propast.