Žan-Lik Godar

Žan-Lik Godar (1930) je francuski filmski režiser, scenarista i filmski kritičar. Jedan je od začetnika i najznačajnijih predstavnika francuskog Novog talasa. Sredinom 1950-ih režirao je nekoliko kratkih filmova, a 1960. godine snima svoj prvi dugometražni film Do poslednjeg daha. Film je imao ogroman uspeh i kod publike i kod kritike, i postaje film-vodilja za Novi talas. Nakon toga sledi nekoliko filmova u kojima Godar iznova promišlja forme filmske naracije: Mali vojnik (1963), Prezir (1963), Neobična banda (1964), Alfavil (1965), Ludi Pjero (1965).

Godar aktivno učestvuje u protestima Maja ’68, a film postaje njegovo oružje u borbi protiv sistema: Kineskinja (1967), Week-End (1967). On predlaže jedan idealistični film koji će proletarijatu omogućiti dobijanje sredstava za proizvodnju i distribuciju. Godar je nastojao da pravi filmove koji su bili sve suprotno od holivudske produkcije, politikom koja je pravila izazov ekonomskim vladajućim strukturama koje su imale monopol i u Evropi i u zemljama trećeg sveta.

Tokom sedamdesetih godina Godar se okreće eksperimentalnom filmu, osamdesetih pravi filmove za široku publiku, sa velikim filmskim zvezdama. Od devedesetih se vraća eksperimentalnom filmu, koji ga i dalje okupira: Zbogom jeziku (2014), Knjiga slika (2018).

Fakultet za medije i komunikacije je 2017. godine objavio Godarove teze o političkom snimanju filmova Šta da se radi?

Društvena egzistencija ljudi određuje njihove ideje.